Državni vrh poslednjih dana suočava se s problemom smanjivanja
rashoda u budžetu.
Zbog toga neprestano ponavlja da je red da se donesu bolne,
ali neophodne „ekonomske, antikrizne ili mere štednje“, koje će našoj zemlji
pomoći da se iščupa iz bankrota pred kojim se (ne) nalazi!
Na udaru Vlade prvo su se našli najstariji građani, kojima prete
zamrzavanjem penzija. Zatim su se ustremili na radnike, s idejom da im smanje
primanja za neverovatnih 10 odsto. Naravno, sve uz obećanje da teret oporavka
države neće pasti na leđa njenih najsiromašnijih građana.
I dok mi čekamo da vidimo kome će stegnuti kaiš, koliko radnika će
dobiti otkaz ili ostati bez plate, ministri u Srbiji imaju svoju muku: kako da
još malo isprazne državnu kasu a usput državni sektor napune novim ljudstvom.
Po ustaljenom pravilu - tako da bude neradničko, da ga izdržava zaposleni koji
rinta kod privatnika i da, šta god da uradi, ne može da zasluži otkaz.
Tako ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine
Zorana Mihajlović u svom resoru ima 500 zaposlenih radnika, ali je problem što
ne dolaze baš svi na vreme na posao, a pojedini po dolasku na radni zadatak i
ne svraćaju u svoju kancelariju.
Umesto da ministarka lepo otpusti svih 500 zaštićenih belih
medveda u državnoj administraciji, ona je rešila da na račun svih građana
Srbije uloži skoro pa tri miliona dinara u softver koji će beležiti njihovo
kašnjenje, kretanje i besposličarenje.
Tu je i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Žarko
Obradović, koji bi da pored postojeće 23 ustanove i uprave koje se bave
školstvom otvori još jednu, ovoga puta popularno nazvano „agencija“. Ministar
se pravda da je takva „neminovnost“ zapravo proces usklađivanja propisa Srbije
s onima Evropske unije, očigledno zaboravljajući da mi već imamo zaposlene na
istovetnim pozicijama. Samo je pitanje da li ti ljudi rade svoj posao ili ne.
Pošto niko ne zna da kaže koji su rezultati i postignuća onih 130
državnih tela čija je seča najavljivana za vreme izborne kampanje, predlog
Vladi je da otpuštanja, zamrzavanja, odstrel i ušteda poteknu baš od njih.
Očigledno je da niko od srpskih političara ne zna kako se štedi,
još manje shvata kako se teško zarađuje, a nažalost ne razume ni kako se vodi
odgovorna politika jedne zemlje koja želi napred.
Нема коментара:
Постави коментар