„Камп Бондстил” је највећа америчка војна база изграђена после
Вијетнамског рата било где на свету, и, по неким параметрима, највећа америчка
база у Европи. Ужива екстериторијалност и потчињава се само Пентагону. Потреба
за таквом локацијом се појавила одмах после распада СССР-а. Руски војни
стручњаци сматрају да она може да се употреби за размештање сваке врсте оружја,
укључујући и елементе ПРО.
Може се рећи да је америчка база „Камп Бондстил” на Косову (Camp Bondsteel, или
краће Бондстил) најпознатији и уједно најчувенији по злу амерички војни
комплекс у Европи. Смештена је близу Урошевца у источном делу Косова. Назив је
добила по имену старијег водника америчке војске Џејмса Бондстила који је
ратовао у Вијетнаму и добио Медаљу части – највећу војну награду у САД.
Формално „Бондстил” служи као седиште Вишенационалне оперативне групе „Исток” под
командом САД, али њен прави значај далеко превазилази задатке мировних јединица
КФОР-а.
Изградња комплекса почела је 1999, одмах после бомбардовања Југославије од стране НАТО-а и уласка америчког војног контингента на територију Косова. Бондстил су тајно градили амерички војни инжењери, а такође стручњаци приватне компаније Kellogg, Brown and Root Corporation (KBR), којој је поверено и опслуживање базе после изградње. У току радова било је потребно раскопати два брда и попунити увалу између њих. База је уведена у употребу већ у лето 2000. Сама изградња је трајала од јула до октобра 1999. База заузима површину од 3,86 квадратних километара, неправилног je облика, а њен обим износи око 11,3 km. У бази има око 300 објеката, а међу њима су инфраструктура за стационирање хеликоптерских, артиљеријских и тенковских јединица, аутономни систем снабдевања електричном енергијом и водом, ТВ систем, биоскоп, тржни центар, велики спортски комплекс, библиотека, затворени базен, систем супермодерних склоништа и супермодерни болнички комплекс. Укупна дужина путева на територији базе износи 25 km. Комплекс је опасан земљаним и бетонским штитом дугим 14 km са бодљикавом жицом и 11 осматрачница.
Према многим изворима, управо је „Бондстил” највећа америчка база у Европи. Други извори тврде да је највећа ваздухопловна војна база „Рамштајн” у Немачкој, која има три пута већу површину. Истине ради, треба рећи да је „Рамштајн” типична ваздухопловна војна база, док „Бондстил” може да решава далеко шири спектар задатака. Према сведочењу британског истраживача Тима Џуде, стварање ове базе на Косову било је завршни чин у реализацији програма који се спроводи од краја 1980-их и подразумева премештање америчких војних објеката са територије сада већ уједињене Немачке у подручја која су погоднија са војнополитичког гледишта. „Британске, француске и америчке трупе су после рата пола века биле стациониране у Немачкој и имале су тамо шта да раде, с обзиром на опасност коју је тада представљао Совјетски Савез. Сада више немају шта да раде у Немачкој, али су зато добиле задатак да одржавају мир на Балкану. Сасвим је могуће да ће и овај задатак обављати пола века. Амерички војни стручњаци су то брзо схватили. ‘Камп Бондстил’ код Урошевца је највећа америчка база изграђена после Вијетнамског рата. Поред тога што је ту трајно смештено 5.000 војника (у случају потребе база може да прими до 7.000 војника), Бондстил служи и као хеликоптерска база.”
Геополитика „Бондстила”
Значај базе „Бондстил” у оквиру војнополитичке стратегије САД у југоисточној Европи постаје јаснији ако се погледа географија сличних комплекса у региону. Што се тиче Косова, Американци поред „Бондстила” могу да рачунају и на базу „Филм-Сити” која припада снагама КФОР-а. Па ипак, у поређењу са „Бондстилом” њене могућности су далеко скромније. Поред тога, са правног гледишта тај објекат не користе само Американци, него и јединице других чланица НАТО-а, што Пентагону објективно ограничава простор за маневар. Међутим, још важнија је чињеница да се објекти САД на Косову налазе у центру војне и територијалне „осовине” која се протеже од Италије према Турској. Војне базе САД на италијанској територији су главни комплекси такве врсте које Пентагон има у региону Јужне Европе. Потенцијал тих база (пре свега ваздухопловне војне базе у Авијану) био је интензивно коришћен за бомбардовање Југославије 1999. Међутим, гледано у ширем регионалном контексту могућности тих објеката су ограничене. Што се пак тиче америчке ваздухопловне војне базе „Инџирлик” у Турској, она је пре свега прилагођена за операције САД у региону Блиског и Средњег истока.
Даље, управо база „Бондстил” омогућава САД да контролишу воде Средоземног и Црног мора, као и путеве ка Блиском истоку, Северној Африци и Кавказу, а такође трасе постојећих и будућих цевовода из региона Каспијског мора и Централне Азије. Ради се, конкретно, о пројекту нафтовода Бургас-Скопље-Влора, за који је министар енергетике САД Бил Ричардсон 1999. изјавио да је реч „о енергетској безбедности Америке”: „Ми смо уложили значајну суму у Каспијски регион, и сада нам је веома важно да се нафтоводи и политика крећу у правцу који нама одговара”.
Према томе, ако на југоисточном крилу НАТО-а избије велики регионални оружани конфликт, управо ће „Камп Бондстил” бити главна база за организовање и извођење операција америчке армије. Поред тога, јединицама армије САД стационираним у овом комплексу пружиће подршку аеродроми у Тирани, Драчу, Приштини, Болоњи, Скопљу и Тузли. Доступне информације упућују на могућност укључивања базе „Камп Бондстил” у реализацију планова САД везаних за противракетну одбрану као додатак објектима ПРО у Румунији, Турској и водама Средоземног мора. Према оцени генерала Леонида Ивашова, председника Академије геополитичких проблема и једног од водећих руских војних експерата, „проамеричка енклава на Косову обезбеђује концентрацију оружаних снага САД у региону и развој војне базе ‘Бондстил’, што у координацији са америчким војним контингентом у Босни и Херцеговини и Бугарској омогућава контролу транзита енергената и вршење операција у правцу југа и југоистока, а у случају потребе и размештање на територији Косова сваке врсте оружја, укључујући и елементе ПРО”.
Изградња комплекса почела је 1999, одмах после бомбардовања Југославије од стране НАТО-а и уласка америчког војног контингента на територију Косова. Бондстил су тајно градили амерички војни инжењери, а такође стручњаци приватне компаније Kellogg, Brown and Root Corporation (KBR), којој је поверено и опслуживање базе после изградње. У току радова било је потребно раскопати два брда и попунити увалу између њих. База је уведена у употребу већ у лето 2000. Сама изградња је трајала од јула до октобра 1999. База заузима површину од 3,86 квадратних километара, неправилног je облика, а њен обим износи око 11,3 km. У бази има око 300 објеката, а међу њима су инфраструктура за стационирање хеликоптерских, артиљеријских и тенковских јединица, аутономни систем снабдевања електричном енергијом и водом, ТВ систем, биоскоп, тржни центар, велики спортски комплекс, библиотека, затворени базен, систем супермодерних склоништа и супермодерни болнички комплекс. Укупна дужина путева на територији базе износи 25 km. Комплекс је опасан земљаним и бетонским штитом дугим 14 km са бодљикавом жицом и 11 осматрачница.
Према многим изворима, управо је „Бондстил” највећа америчка база у Европи. Други извори тврде да је највећа ваздухопловна војна база „Рамштајн” у Немачкој, која има три пута већу површину. Истине ради, треба рећи да је „Рамштајн” типична ваздухопловна војна база, док „Бондстил” може да решава далеко шири спектар задатака. Према сведочењу британског истраживача Тима Џуде, стварање ове базе на Косову било је завршни чин у реализацији програма који се спроводи од краја 1980-их и подразумева премештање америчких војних објеката са територије сада већ уједињене Немачке у подручја која су погоднија са војнополитичког гледишта. „Британске, француске и америчке трупе су после рата пола века биле стациониране у Немачкој и имале су тамо шта да раде, с обзиром на опасност коју је тада представљао Совјетски Савез. Сада више немају шта да раде у Немачкој, али су зато добиле задатак да одржавају мир на Балкану. Сасвим је могуће да ће и овај задатак обављати пола века. Амерички војни стручњаци су то брзо схватили. ‘Камп Бондстил’ код Урошевца је највећа америчка база изграђена после Вијетнамског рата. Поред тога што је ту трајно смештено 5.000 војника (у случају потребе база може да прими до 7.000 војника), Бондстил служи и као хеликоптерска база.”
Геополитика „Бондстила”
Значај базе „Бондстил” у оквиру војнополитичке стратегије САД у југоисточној Европи постаје јаснији ако се погледа географија сличних комплекса у региону. Што се тиче Косова, Американци поред „Бондстила” могу да рачунају и на базу „Филм-Сити” која припада снагама КФОР-а. Па ипак, у поређењу са „Бондстилом” њене могућности су далеко скромније. Поред тога, са правног гледишта тај објекат не користе само Американци, него и јединице других чланица НАТО-а, што Пентагону објективно ограничава простор за маневар. Међутим, још важнија је чињеница да се објекти САД на Косову налазе у центру војне и територијалне „осовине” која се протеже од Италије према Турској. Војне базе САД на италијанској територији су главни комплекси такве врсте које Пентагон има у региону Јужне Европе. Потенцијал тих база (пре свега ваздухопловне војне базе у Авијану) био је интензивно коришћен за бомбардовање Југославије 1999. Међутим, гледано у ширем регионалном контексту могућности тих објеката су ограничене. Што се пак тиче америчке ваздухопловне војне базе „Инџирлик” у Турској, она је пре свега прилагођена за операције САД у региону Блиског и Средњег истока.
Даље, управо база „Бондстил” омогућава САД да контролишу воде Средоземног и Црног мора, као и путеве ка Блиском истоку, Северној Африци и Кавказу, а такође трасе постојећих и будућих цевовода из региона Каспијског мора и Централне Азије. Ради се, конкретно, о пројекту нафтовода Бургас-Скопље-Влора, за који је министар енергетике САД Бил Ричардсон 1999. изјавио да је реч „о енергетској безбедности Америке”: „Ми смо уложили значајну суму у Каспијски регион, и сада нам је веома важно да се нафтоводи и политика крећу у правцу који нама одговара”.
Према томе, ако на југоисточном крилу НАТО-а избије велики регионални оружани конфликт, управо ће „Камп Бондстил” бити главна база за организовање и извођење операција америчке армије. Поред тога, јединицама армије САД стационираним у овом комплексу пружиће подршку аеродроми у Тирани, Драчу, Приштини, Болоњи, Скопљу и Тузли. Доступне информације упућују на могућност укључивања базе „Камп Бондстил” у реализацију планова САД везаних за противракетну одбрану као додатак објектима ПРО у Румунији, Турској и водама Средоземног мора. Према оцени генерала Леонида Ивашова, председника Академије геополитичких проблема и једног од водећих руских војних експерата, „проамеричка енклава на Косову обезбеђује концентрацију оружаних снага САД у региону и развој војне базе ‘Бондстил’, што у координацији са америчким војним контингентом у Босни и Херцеговини и Бугарској омогућава контролу транзита енергената и вршење операција у правцу југа и југоистока, а у случају потребе и размештање на територији Косова сваке врсте оружја, укључујући и елементе ПРО”.
База „Бондстил” од самог отварања има и задатак да спроводи
тајне операције које не могу да контролишу ни УН, ни европске и евроатлантске
организације, укључујући НАТО. То омогућава чињеница да се „Бондстил” потчињава
директно Пентагону и ужива екстериторијалност.
Ова околност је била кључна у скандалу који је поводом базе избио у новембру 2005. Тада је комесар Савета Европе за људска права Алваро Хил Роблес претпоставио да у америчкој војној бази „Бондстил” на Косову постоји тајни затвор. Он се у интервјуу за француски „Монд” присетио како је за време посете Косова у септембру 2002. са осматрачнице видео „умањену копију Гвантанама”. Видео је дрвене бараке окружене високом оградом од бодљикаве жице и неколико десетина затвореника у наранџастим комбинезонима (неки су имали браду и читали су Куран). Све је то подсећало на амерички затвор на Куби, у коме се у нељудским условима држе заробљени талибани и друга лица ухваћена током антитерористичких операција.
Сличне податке садржи и извештај који је по налогу Бундесвера припремио Берлински институт за европску политику. У том документу се наглашава да се управо „у постојању тајног затвора CIA на територији базе ‘Камп Бондстил’ на Косову” најочигледније испољава истинска улога САД и њихово одсуство жеље да садејствују у истрагама које се спроводе у Европи.
Тада је у приштинској канцеларији опуномоћеника за људска права на Косову саопштено да изјава Хил Роблеса за њих није никаква новост. По речима заменика косовског омбудсмана Љубинка Тодоровића, ситуација у „Бондстилу” је током свих ових година изазивала озбиљно подозрење. Још 2002. је Стејт Департмент САД саопштио да се у бази држи 179 затвореника. Ипак, „ни опуномоћенику за људска права на Косову Мареку Новицком, ни Савету Европе није омогућено да посете затвор који је под контролом америчких војника”. Мисија УН на Косову је изјавила да не контролише војне базе чланица НАТО-а на овом подручју.
Према верзији америчких власти, сви затвореници су 2003. напустили базу „Бондстил”. Хил Роблес је, међутим, уверен да сам затвор није демонтиран и још увек може да служи сврси.
Јавна и тајна делатност базе „Бондстил” очигледан је доказ да је тачна тврдња Збигњева Бжезинског, бившег саветника председника САД за националну безбедност (на тој функцији је био од 1977. до 1981) и једног од архитеката савремене геополитике, који је рекао да су се амерички „војни легиони трајно учврстили на западној и источној периферији Евроазије”. Штавише, према његовом сведочењу, „по читавом Евроазијском континенту су се проширили амерички вазали и потчињене државе, међу којима поједине теже да успоставе још чврће званичне везе са Вашингтоном”.
Како сведочи Ендрју Бацевич, професор катедре за међународне односе и историју на Бостонском универзитету, циљ војне операције НАТО-а против Југославије 1999. управо је била „подршка надмоћи САД” у Европи и „спречавање Европе да одступи од ранијих правила”. Под тим правилима, како сасвим исправно истиче Ноам Чомски, професор Масачусетског института за технологију и један од водећих америчких експерата у сфери геополитике, „издвојено место заузима правило о доминацији САД”.
И најзад, још једно запажање које није безначајно. Командант савезничких снага НАТО-а у Европи у време бомбардовања Југославије, амерички генерал Весли Кларк, признао је да се „прави, кључни разлог” интервенције Северноатлантске алијансе на Косову састојао у тежњи НАТО-а „да наметне своју вољу руководиоцу земље чије је отворено одбијање да се покори најпре у Босни, а затим и на Косову, подривало ауторитет америчке и европске дипломатије, и умањивало утицај самог НАТО-а”. Са тог гледишта трајно војно присуство САД у центру Балкана заправо је идеална могућност да се читав регион држи на нишану и да се тако амерички интереси заштите од могућих унутарполитичких катаклизми. Није случајно што се у америчким медијима база „Бондстил” тако активно приказује као антипод Центра за ванредне ситуације у Нишу који се формира уз учешће Русије. Данас Вашингтон и Брисел врше све већи притисак на Београд како би га приморали да дезавуише српско-руске споразуме везане за поменути центар, чиме би се избегло чак и привидно војнополитичко присуство Русије у близини Косова.
Ова околност је била кључна у скандалу који је поводом базе избио у новембру 2005. Тада је комесар Савета Европе за људска права Алваро Хил Роблес претпоставио да у америчкој војној бази „Бондстил” на Косову постоји тајни затвор. Он се у интервјуу за француски „Монд” присетио како је за време посете Косова у септембру 2002. са осматрачнице видео „умањену копију Гвантанама”. Видео је дрвене бараке окружене високом оградом од бодљикаве жице и неколико десетина затвореника у наранџастим комбинезонима (неки су имали браду и читали су Куран). Све је то подсећало на амерички затвор на Куби, у коме се у нељудским условима држе заробљени талибани и друга лица ухваћена током антитерористичких операција.
Сличне податке садржи и извештај који је по налогу Бундесвера припремио Берлински институт за европску политику. У том документу се наглашава да се управо „у постојању тајног затвора CIA на територији базе ‘Камп Бондстил’ на Косову” најочигледније испољава истинска улога САД и њихово одсуство жеље да садејствују у истрагама које се спроводе у Европи.
Тада је у приштинској канцеларији опуномоћеника за људска права на Косову саопштено да изјава Хил Роблеса за њих није никаква новост. По речима заменика косовског омбудсмана Љубинка Тодоровића, ситуација у „Бондстилу” је током свих ових година изазивала озбиљно подозрење. Још 2002. је Стејт Департмент САД саопштио да се у бази држи 179 затвореника. Ипак, „ни опуномоћенику за људска права на Косову Мареку Новицком, ни Савету Европе није омогућено да посете затвор који је под контролом америчких војника”. Мисија УН на Косову је изјавила да не контролише војне базе чланица НАТО-а на овом подручју.
Према верзији америчких власти, сви затвореници су 2003. напустили базу „Бондстил”. Хил Роблес је, међутим, уверен да сам затвор није демонтиран и још увек може да служи сврси.
Јавна и тајна делатност базе „Бондстил” очигледан је доказ да је тачна тврдња Збигњева Бжезинског, бившег саветника председника САД за националну безбедност (на тој функцији је био од 1977. до 1981) и једног од архитеката савремене геополитике, који је рекао да су се амерички „војни легиони трајно учврстили на западној и источној периферији Евроазије”. Штавише, према његовом сведочењу, „по читавом Евроазијском континенту су се проширили амерички вазали и потчињене државе, међу којима поједине теже да успоставе још чврће званичне везе са Вашингтоном”.
Како сведочи Ендрју Бацевич, професор катедре за међународне односе и историју на Бостонском универзитету, циљ војне операције НАТО-а против Југославије 1999. управо је била „подршка надмоћи САД” у Европи и „спречавање Европе да одступи од ранијих правила”. Под тим правилима, како сасвим исправно истиче Ноам Чомски, професор Масачусетског института за технологију и један од водећих америчких експерата у сфери геополитике, „издвојено место заузима правило о доминацији САД”.
И најзад, још једно запажање које није безначајно. Командант савезничких снага НАТО-а у Европи у време бомбардовања Југославије, амерички генерал Весли Кларк, признао је да се „прави, кључни разлог” интервенције Северноатлантске алијансе на Косову састојао у тежњи НАТО-а „да наметне своју вољу руководиоцу земље чије је отворено одбијање да се покори најпре у Босни, а затим и на Косову, подривало ауторитет америчке и европске дипломатије, и умањивало утицај самог НАТО-а”. Са тог гледишта трајно војно присуство САД у центру Балкана заправо је идеална могућност да се читав регион држи на нишану и да се тако амерички интереси заштите од могућих унутарполитичких катаклизми. Није случајно што се у америчким медијима база „Бондстил” тако активно приказује као антипод Центра за ванредне ситуације у Нишу који се формира уз учешће Русије. Данас Вашингтон и Брисел врше све већи притисак на Београд како би га приморали да дезавуише српско-руске споразуме везане за поменути центар, чиме би се избегло чак и привидно војнополитичко присуство Русије у близини Косова.
Нема коментара:
Постави коментар