Peta,
Osma i Deseta beogradska gimnazija su bile steciste dece komunistickih bandita
uglavnom iz brdjanskih krajeva Crne gore, Bosne i Like.
U ostale beogradske gimnazije su vise isla deca starih beogradjana nego komunisticka deca. Tako je u Prvoj beogradskoj gimnaziji bilo vise beogradske dece nego dece dosljaka iz Crne Gore, Like i Bosne, mada je i u toj gimnaziji ipak bilo dosta tih dosljaka, bilo ih je oko 40% (naročito dece crnogoraca koji su upadali ljudima u stanove na Dorcolu jer su voleli da stanuju pored tramvajske pruge) a beogradske dece je bilo oko 60%.
U Drugoj beogradskoj gimnaziji je bilo znatno vise dece starih beogradjana nego komunistickih potomaka iz razloga sto je zgrada Druge beogradske gimnazije koja je bila u Makedonskoj ulici negde krajem 50-tih godina izgorela zajedno sa zgradom „Politike” i onda se ta Druga beogradska gimnazija selila pa je tako 3 godine bila u zgradi V beogradske gimnazije na Tasmajdanu, onda je godinu dana bila u zgradi Srednje tehnicke skole u Narodnog fronta ulici i onda je konacno presla u zgradu na Zelenom vencu.I naravno onda nije bila atraktivna za tu decu komunista, jer čoče bre pa kako će se moja djeca selit. I tako je u toj Drugoj beogradskoj gimnaziji bilo najviše dece starih beogradjana mada su na čelo te gimnazije postavili Sadetu Buljubasic, rođenu Pozderac, to je bila baba Vuka Jeremica, i ona je kao direktorka imala zadatak da dobro kontrolise tu beogradsku decu i da ih mustra pa je tako Druga beogradska gimnazija vazila za najstrozu gimnaziju u Beogradu, zvali su je Bastilja.
Treca beogradska gimnazija je imala takođe dosta dece ciji su roditelji bili udbasi ali tu su isla i deca lekara. Bilo je tu i beogradske dece ali početkom 60-tih godina kada su raseljavali iz tog kraja beogradske porodice i zidali stanove za oficire i udbase onda su i u toj Trecoj gimnaziji preovladala deca komunista.
Osma beogradska gimnazija je takođe bila poznata kao gimnazija u koju su primana deca komunistickih bitangi. Ona je sluzila samo za takvu decu. Niko drugi nije mogao da ide u tu gimnaziju,čak neki koji su u njenoj blizini stanovali u sustanarskim stanovima (jer su im komunisti u stanove ubacili komunisticku stoku koja je imala zadatak da ih kontrolise) morali su da idu čak u Sedmu beogradsku gimnaziju na Karaburmu ili su islu u Treću beogradsku ili Cetrnaestu gimnaziju jer su im one bile blizu. A ustvari najbliza im je bila Osma beogradska. Čak sam imao jednog druga koji je imao u svom stanu sustanare pa je njegvo sustanar komunisticki sin isao u Osmu beogradsku gimnaziju a on iako je bio bolji djak od ovoga morao je da ide u Sedmu gimnaziju čak na Karaburmu.
Sesta, jedanaesta, dvanaesta, trinaesta, pa čak i Cetrnaesta gimnazija je imala vise beogradske dece nego dece komunistickih funkcionera.
E posebno treba istaci Desetu beogradsku gimnaziju koja je bila na Topciderskom brdu. Tako su isla deca najcrnjih komunistickoih bandita. Tamo je isao Misa Broz, Joska Broz, Zlatica Broz, onda deca Milose i Milke Minic, i ostalih komunistickih govana.
U ostale beogradske gimnazije su vise isla deca starih beogradjana nego komunisticka deca. Tako je u Prvoj beogradskoj gimnaziji bilo vise beogradske dece nego dece dosljaka iz Crne Gore, Like i Bosne, mada je i u toj gimnaziji ipak bilo dosta tih dosljaka, bilo ih je oko 40% (naročito dece crnogoraca koji su upadali ljudima u stanove na Dorcolu jer su voleli da stanuju pored tramvajske pruge) a beogradske dece je bilo oko 60%.
U Drugoj beogradskoj gimnaziji je bilo znatno vise dece starih beogradjana nego komunistickih potomaka iz razloga sto je zgrada Druge beogradske gimnazije koja je bila u Makedonskoj ulici negde krajem 50-tih godina izgorela zajedno sa zgradom „Politike” i onda se ta Druga beogradska gimnazija selila pa je tako 3 godine bila u zgradi V beogradske gimnazije na Tasmajdanu, onda je godinu dana bila u zgradi Srednje tehnicke skole u Narodnog fronta ulici i onda je konacno presla u zgradu na Zelenom vencu.I naravno onda nije bila atraktivna za tu decu komunista, jer čoče bre pa kako će se moja djeca selit. I tako je u toj Drugoj beogradskoj gimnaziji bilo najviše dece starih beogradjana mada su na čelo te gimnazije postavili Sadetu Buljubasic, rođenu Pozderac, to je bila baba Vuka Jeremica, i ona je kao direktorka imala zadatak da dobro kontrolise tu beogradsku decu i da ih mustra pa je tako Druga beogradska gimnazija vazila za najstrozu gimnaziju u Beogradu, zvali su je Bastilja.
Treca beogradska gimnazija je imala takođe dosta dece ciji su roditelji bili udbasi ali tu su isla i deca lekara. Bilo je tu i beogradske dece ali početkom 60-tih godina kada su raseljavali iz tog kraja beogradske porodice i zidali stanove za oficire i udbase onda su i u toj Trecoj gimnaziji preovladala deca komunista.
Osma beogradska gimnazija je takođe bila poznata kao gimnazija u koju su primana deca komunistickih bitangi. Ona je sluzila samo za takvu decu. Niko drugi nije mogao da ide u tu gimnaziju,čak neki koji su u njenoj blizini stanovali u sustanarskim stanovima (jer su im komunisti u stanove ubacili komunisticku stoku koja je imala zadatak da ih kontrolise) morali su da idu čak u Sedmu beogradsku gimnaziju na Karaburmu ili su islu u Treću beogradsku ili Cetrnaestu gimnaziju jer su im one bile blizu. A ustvari najbliza im je bila Osma beogradska. Čak sam imao jednog druga koji je imao u svom stanu sustanare pa je njegvo sustanar komunisticki sin isao u Osmu beogradsku gimnaziju a on iako je bio bolji djak od ovoga morao je da ide u Sedmu gimnaziju čak na Karaburmu.
Sesta, jedanaesta, dvanaesta, trinaesta, pa čak i Cetrnaesta gimnazija je imala vise beogradske dece nego dece komunistickih funkcionera.
E posebno treba istaci Desetu beogradsku gimnaziju koja je bila na Topciderskom brdu. Tako su isla deca najcrnjih komunistickoih bandita. Tamo je isao Misa Broz, Joska Broz, Zlatica Broz, onda deca Milose i Milke Minic, i ostalih komunistickih govana.
Нема коментара:
Постави коментар