Просто зато што ово нису нове мере!
Ово су ново-старе мере, већ су виђене у
предходној влади и њихови ефекти су минорни.
Недостаје само г.Тадић, који нас
позива да морамо преузети „одговорност” и тужно лице Мирка Цветковића. Све
остало је исто, пробано и без резултата.
Шта нама овај тројац (Дачић, Вучић, Динкић) са кормиларом негде „тамо” поручује са новим мерама:
1. Укинућемо развој, јер је криза и треба штедети! Наравно, ово се не односи на подстицаје странцима јер су нам потребне „нове инвестиције”, опет наравно са нашим парама, јер ми не умемо са њима да располажемо!
Шта нама овај тројац (Дачић, Вучић, Динкић) са кормиларом негде „тамо” поручује са новим мерама:
1. Укинућемо развој, јер је криза и треба штедети! Наравно, ово се не односи на подстицаје странцима јер су нам потребне „нове инвестиције”, опет наравно са нашим парама, јер ми не умемо са њима да располажемо!
2. Скресаћемо трошкове које смо ионако беспотребно подгили по јавним
предузећима.
3. Да ли се иза еуфемизма „структурне реформе” крије заправо продаја неких од најважнијих јавних предузећа Србије? Не знамо и не смемо да питамо, јер како ППВ (за неупућене Први Потпредседник Владе) г. А. Вучић рече „...ако и продамо Телеком немамо пројекте где да улажемо...”
Значи предузеће које свугде у свету се не продаје и које је мотор развоја у телекомуникационим технологијама „можда ћемо продати, а можда и нећемо, у зависности да ли имамо добре пројекте”. Питам се, вероватно глупо од мене али ипак, има ли бољих пројеката од телекомуникација данас у свету и зашто нпр. Норвежани не продају своје предузеће?
4. Предузећима која су реструктурирању и која су због нас у очајном стању, ћемо укинути подстицаје, нећемо их реконструисати, јер је криза и како је раније г. Лабус говорио, „све што не производимо, `ћемо увозити!”. Генијално !!
5. Смањивања плата и пензија неће бити, али ће радници лакше да остају без посла! Битно је бацити димну бомбу и плашити јадне пензионере да ће остати без ионако бедних и малих пензија, а затим провући бомбу.
Вероватно ћемо онда давати страним компанијама подстицаје да запосле ново отпуштене раднике (5 до 10.000 евра по радном месту, минимум), и статистички се дивити да запосленост расте.
А оне раније који су остали без посла?! Ма није битно! Битно је да се ради и да се не заврзујемо око детаља.
Шта заправо треба радити?
Наиме, свака власт уколико жели да буде озбиљна, уколико жели дисконтинуитет са предходним пост петооктобарским владама, уколико жели стварни прогрес за ову земљу, мора да уради прво две ствари:
1. Укине парадржавни апарат, у виду државних агенција, који буди речено није под 100% ингеренцијом државе Србије, већ и једним делом под ингеренцијама из иностранства.
2. Укине и врати под надлежност државе Србије Народну Банку Србије , која је у овом моменту више експонент политике међународних кругова, и која својим активностима директно подрива стабилности, интегритет и суверенитет државе Србије, у делу монетарне политике и политике задуживања.
Ако хоћете да будете озбиљни, онда прве две мере морају да Вам буду ове две мере. Тиме се одмах и директно успоставља власт државе над свим институцијама и Влада добија искључиво право да врши власт на територији државе Србије. Садашња власт ово није урадила из разлога што би се тиме директно супротставила инструментализованим, наметнутим и доведеним људима који су de facto у „сивим” зонама утицаја, инструментализованим из иностранства.
Тако уместо да се укину готово све Агенције, они укидају само „вишак” и прерасподељују људе у оквиру различитих, а сличних по деланостима Агенција које су укинуте. Г. Динкић чак изјављује да се људи неће отпуштати, јер би се тиме само утицало на повећање и продубљиувања кризе. Само зарад јавности, Агенције поједу око 900 милиона евра наших пара, без евиденције колико добијају из иностранства преко разних „пројеката” или „кредита” или „грантова”.
У НБС се сем фризуре госпође Табаковић ништа није променило. Исти систем функционише, „она” је урадила рез трошкова тако да је своју плату свела на „само” 550.000 динара, али је зато одабрала „свој тим” са госпођом Драгутиновић на челу (ако сте заборавили то је бивши министар финансија у влади Мирка Цветковића, која је без посебног разлога, како је изјавила, оптеретила државу беспотребниом продајом Комерцијалне банке). У суштини ништа се није променило у овој институцији, која задржава стару парадигму и стари начин рада, где су кругови из иностранства г.Табаковић, одмах по преузимању дужности гувернера позвали на један кратки „брифинг”, како јој случајно не би пало на памет да нешто мења у начину рада и усвојеној политици.
Наравно, током 2012 године је запослено још 90 људи у НБС, вероватно због „повећаног обима посла”.
Наравно, нећу овом приликом да се надовезујем на она предизборна обећања, од којих су многа само делимично, или никако испуњена као на пример:
• Канцеларија за инвеститоре, или ти брзе одговоре (само парцијална решења)
• Раскринкавање изборне крађе (заташкано)
• Одбацивање договора Борка Стефановића (све прихваћено)
• Смањење парадржавних агенција (само 2 или 3 од око 150 агенција)
• Департизација (ово је био и предлог Г17, или ти УРС-а, али су га и они прихватили и промовисали током избора)
• И сл.
Око борбе за корупцију не желим да коментаришем, јер не видим крај и завршетак поступака који су у току, где један од првих поступака против г. Дулића се више уопште не помиње, што ми јавља сумњу да може бити развлачен, обесмишљен и одбачен, а виновник свега да прође некажњено.
Али свакако треба напоменути следеће, да додатни извор пуњења буџета је сигурно и спречавање крађе и манипулације у држави, јер по „добронаменрним препорукама” из Брисела у Србији се годишње украде око 1 млрд. Евра. Само пола да „ги поапсе” па смо решили буџетски дефицит.
Нове мере, нова нада и још једна изгубљена година, протраћено време.
3. Да ли се иза еуфемизма „структурне реформе” крије заправо продаја неких од најважнијих јавних предузећа Србије? Не знамо и не смемо да питамо, јер како ППВ (за неупућене Први Потпредседник Владе) г. А. Вучић рече „...ако и продамо Телеком немамо пројекте где да улажемо...”
Значи предузеће које свугде у свету се не продаје и које је мотор развоја у телекомуникационим технологијама „можда ћемо продати, а можда и нећемо, у зависности да ли имамо добре пројекте”. Питам се, вероватно глупо од мене али ипак, има ли бољих пројеката од телекомуникација данас у свету и зашто нпр. Норвежани не продају своје предузеће?
4. Предузећима која су реструктурирању и која су због нас у очајном стању, ћемо укинути подстицаје, нећемо их реконструисати, јер је криза и како је раније г. Лабус говорио, „све што не производимо, `ћемо увозити!”. Генијално !!
5. Смањивања плата и пензија неће бити, али ће радници лакше да остају без посла! Битно је бацити димну бомбу и плашити јадне пензионере да ће остати без ионако бедних и малих пензија, а затим провући бомбу.
Вероватно ћемо онда давати страним компанијама подстицаје да запосле ново отпуштене раднике (5 до 10.000 евра по радном месту, минимум), и статистички се дивити да запосленост расте.
А оне раније који су остали без посла?! Ма није битно! Битно је да се ради и да се не заврзујемо око детаља.
Шта заправо треба радити?
Наиме, свака власт уколико жели да буде озбиљна, уколико жели дисконтинуитет са предходним пост петооктобарским владама, уколико жели стварни прогрес за ову земљу, мора да уради прво две ствари:
1. Укине парадржавни апарат, у виду државних агенција, који буди речено није под 100% ингеренцијом државе Србије, већ и једним делом под ингеренцијама из иностранства.
2. Укине и врати под надлежност државе Србије Народну Банку Србије , која је у овом моменту више експонент политике међународних кругова, и која својим активностима директно подрива стабилности, интегритет и суверенитет државе Србије, у делу монетарне политике и политике задуживања.
Ако хоћете да будете озбиљни, онда прве две мере морају да Вам буду ове две мере. Тиме се одмах и директно успоставља власт државе над свим институцијама и Влада добија искључиво право да врши власт на територији државе Србије. Садашња власт ово није урадила из разлога што би се тиме директно супротставила инструментализованим, наметнутим и доведеним људима који су de facto у „сивим” зонама утицаја, инструментализованим из иностранства.
Тако уместо да се укину готово све Агенције, они укидају само „вишак” и прерасподељују људе у оквиру различитих, а сличних по деланостима Агенција које су укинуте. Г. Динкић чак изјављује да се људи неће отпуштати, јер би се тиме само утицало на повећање и продубљиувања кризе. Само зарад јавности, Агенције поједу око 900 милиона евра наших пара, без евиденције колико добијају из иностранства преко разних „пројеката” или „кредита” или „грантова”.
У НБС се сем фризуре госпође Табаковић ништа није променило. Исти систем функционише, „она” је урадила рез трошкова тако да је своју плату свела на „само” 550.000 динара, али је зато одабрала „свој тим” са госпођом Драгутиновић на челу (ако сте заборавили то је бивши министар финансија у влади Мирка Цветковића, која је без посебног разлога, како је изјавила, оптеретила државу беспотребниом продајом Комерцијалне банке). У суштини ништа се није променило у овој институцији, која задржава стару парадигму и стари начин рада, где су кругови из иностранства г.Табаковић, одмах по преузимању дужности гувернера позвали на један кратки „брифинг”, како јој случајно не би пало на памет да нешто мења у начину рада и усвојеној политици.
Наравно, током 2012 године је запослено још 90 људи у НБС, вероватно због „повећаног обима посла”.
Наравно, нећу овом приликом да се надовезујем на она предизборна обећања, од којих су многа само делимично, или никако испуњена као на пример:
• Канцеларија за инвеститоре, или ти брзе одговоре (само парцијална решења)
• Раскринкавање изборне крађе (заташкано)
• Одбацивање договора Борка Стефановића (све прихваћено)
• Смањење парадржавних агенција (само 2 или 3 од око 150 агенција)
• Департизација (ово је био и предлог Г17, или ти УРС-а, али су га и они прихватили и промовисали током избора)
• И сл.
Око борбе за корупцију не желим да коментаришем, јер не видим крај и завршетак поступака који су у току, где један од првих поступака против г. Дулића се више уопште не помиње, што ми јавља сумњу да може бити развлачен, обесмишљен и одбачен, а виновник свега да прође некажњено.
Али свакако треба напоменути следеће, да додатни извор пуњења буџета је сигурно и спречавање крађе и манипулације у држави, јер по „добронаменрним препорукама” из Брисела у Србији се годишње украде око 1 млрд. Евра. Само пола да „ги поапсе” па смо решили буџетски дефицит.
Нове мере, нова нада и још једна изгубљена година, протраћено време.
Шта се
жели постићи овим мерама, за које унапред знамо да немају никаквог ефекта?
Ништа.
Чекаћемо и даље на некога ко зна шта треба урадити и ко има смелости да
нешто и уради.
Нема коментара:
Постави коментар