Међународна штампа пише о неоствареним надама на продор у карактеру самита РФ –
ЕУ у Јекатеринбургу. Тоналитет коментара је све песимистичнији: мноштво
објективних и субјективних чинилаца доприноси узајамном удаљавању страна.
Главне личности приликом сусрета у Јекатеринбургу – председник Русије Владимир Путин, председник Евросавета Херман Ван Ромпеј и председник Еврокомисије Жозе Мануел Барозу – разменили су уверења у спремности за сарадњу. Према речима шефа руске државе, стране су свесне неопходности да заврше процес стварања новог базичног Споразума о стратешком партнерству у максимално кратком року. Стратешки циљеви су разумљиви. Проблеми настају у вези са тактиком. Између Русије и Европе стоји мноштво питања, која стварају завесу неразумевања.
То се тиче и сиријске проблематике, и укидања визног режима, и такозваних европских вредности, које се базирају на суперлибералним морално-етичким нормама, које Европа сматра безалтернативним, обавезним за примену свуда, с чиме се Русија, свакако, не слаже. Европа назива руски став архаичним. Вероватно је то тако. Руско друштво исповеда традиционалне вредности. Међутим, ни у самој Европи по том питању јединство није било раније, нема га ни данас. Сагледавши ситуацију са стране, Русија не жури да призна своју заосталост.
Коментар главног уредника информативно-аналитичког издања «Геополитика» Леонида Савина.
Свакако, не морамо да прихватимо европске вредности. Чак ако се сетимо шта је казао Петар Први: «направити прозор у Европу да би тамо протурили топове». Реч је била о томе да преузмемо неке технологије, неопходне ради преживљавања државе. Иначе, и данас покушаји сарадње с земљама ЕУ имају за циљ добијање одређених технологија, али никако не усвајање европских вредности. Што више, по низу аспеката управо Европа мора да нешто научи од Росије. Например, толерантност. Својевремено је у Европи приликом христијанизације било уништено читаво њено незнабожачко становништво. У сваком случају није сачувана незнабожачка традиција, која је тамо постојала током више столећа. Међутим, у Русији све до сада могу се наћи традиције, које никада нису биле прекинуте. Наша православна традиција је раме уз раме постојала с исламом, јудаизмом, будизмом. Зато по питању узајамних односа управо Европа мора да учи од Русије.
Иначе, постоји и други став, чији носиоци сматрају да односи између Русије и Европе – то није узајамно наметање, ни игра с нултом сумом (где губитак једног учестника аутоматски значи победу другог). То је узајмно обогаћивање, при томе, што су уствари базичне вредности руског и европског система вредности исте.
Главне личности приликом сусрета у Јекатеринбургу – председник Русије Владимир Путин, председник Евросавета Херман Ван Ромпеј и председник Еврокомисије Жозе Мануел Барозу – разменили су уверења у спремности за сарадњу. Према речима шефа руске државе, стране су свесне неопходности да заврше процес стварања новог базичног Споразума о стратешком партнерству у максимално кратком року. Стратешки циљеви су разумљиви. Проблеми настају у вези са тактиком. Између Русије и Европе стоји мноштво питања, која стварају завесу неразумевања.
То се тиче и сиријске проблематике, и укидања визног режима, и такозваних европских вредности, које се базирају на суперлибералним морално-етичким нормама, које Европа сматра безалтернативним, обавезним за примену свуда, с чиме се Русија, свакако, не слаже. Европа назива руски став архаичним. Вероватно је то тако. Руско друштво исповеда традиционалне вредности. Међутим, ни у самој Европи по том питању јединство није било раније, нема га ни данас. Сагледавши ситуацију са стране, Русија не жури да призна своју заосталост.
Коментар главног уредника информативно-аналитичког издања «Геополитика» Леонида Савина.
Свакако, не морамо да прихватимо европске вредности. Чак ако се сетимо шта је казао Петар Први: «направити прозор у Европу да би тамо протурили топове». Реч је била о томе да преузмемо неке технологије, неопходне ради преживљавања државе. Иначе, и данас покушаји сарадње с земљама ЕУ имају за циљ добијање одређених технологија, али никако не усвајање европских вредности. Што више, по низу аспеката управо Европа мора да нешто научи од Росије. Например, толерантност. Својевремено је у Европи приликом христијанизације било уништено читаво њено незнабожачко становништво. У сваком случају није сачувана незнабожачка традиција, која је тамо постојала током више столећа. Међутим, у Русији све до сада могу се наћи традиције, које никада нису биле прекинуте. Наша православна традиција је раме уз раме постојала с исламом, јудаизмом, будизмом. Зато по питању узајамних односа управо Европа мора да учи од Русије.
Иначе, постоји и други став, чији носиоци сматрају да односи између Русије и Европе – то није узајамно наметање, ни игра с нултом сумом (где губитак једног учестника аутоматски значи победу другог). То је узајмно обогаћивање, при томе, што су уствари базичне вредности руског и европског система вредности исте.
Нема коментара:
Постави коментар