Анкета у предузећима показала да су
министарства финансија и енергетике једина препознала жељу за променама у
привредном амбијенту
Привредничком уху вероватно прија када
Александар Вучић, први потпредседник владе, изјави да српска привреда није на
ногама, него да клеца. Када каже да због стања у економији не може да спава, да
се, због презадужености предузећа боји не само за њих већ и од колапса банака.
Не може да не годи његова изјава да ће се Српска напредна странка залагати за
решавање питања предузећа у реструктурирању, реформу државне управе и
неупоредиво већу финансијску дисциплину и контролу расхода буџета.
Од тих изјава, међутим, за сада, нема
веће користи.
– Добро је да се чује истина – каже
Драгољуб Рајић, директор Уније послодаваца. – Ми то понављамо већ годинама. Али,
нема у свим деловима владе расположења за промене. На нивоу удружења смо
направили анкету међу привредницима о томе коју оцену за рад дају
министарствима. Само министарство финансија и привреде, као и енергетике,
добили су оцену већу од тројке. Јер, само код њих се видела жеља и енергија да
се ствари помере с мртве тачке. Најгоре су оцењени министарства трговине,
рударства, инфраструктуре, грађевине, образовања, рада и запошљавања. Не
тражимо ми измене Закона о раду да би људи имали још мање плате, већ ради
повећања запослености. Да се стане на пут сивој економији.
По њему, осим што се чула истина, важно
је да на политичком плану има воље и капацитета да се ствари промене. А тога,
каже, у последњих 12 година није било.
– Мора да се конкретно каже које мере
ће се предузети да у Србији и у наредних 20 година просечна плата не износи 350
евра и да не будемо једна од четири најсиромашније европске земље. Не може
Косово стално да буде оправдање. Вучић мора да ангажује људе менаџере који
имају резултате. Траже се конкретне контроле и уштеде у јавном сектору, као и
улагања у секторима који повећавају приходе – каже директор Уније послодаваца.
По њему, сада након пет година кризе,
нису довољне мере које је ово удружење предлагало 2008. године. Потребно је
нешто јаче.
– Сматрамо да је неопходно смањити јаз
између плата у јавном и приватном сектору, односно уједначити их. У 23 од 24
земље ЕУ зараде јавног и приватног сектора су уједначене, а у некима су пет до
40 одсто ниже у јавном сектору. На тај начин се стимулишу квалитетни кадрови да
раде у привреди. Она боље ради па се посредно и буџет више пуни. Ми се залажемо
и за пореску реформу оптерећења зарада. Не сме исто оптерећење да буде у
посрнулим гранама као и у банкама – објашњава Рајић.
Привредници из овог удружења траже да
се борба против сиве економије дигне на ниво одбране од организованог
криминала. Због тога, по њима, у борби против сиве економије која односи држави
огромне приходе треба да се обједине и инспекције, МУП, царина.
На питање како коментарише то што само
мали број предузећа обезбеђује буџету приходе у Унији послодаваца кажу да је
баш тај податак доказ да смо подбацили у развоју малих и средњих предузећа која
због наших прилика не могу да се шире. Зато само велика, уз то и страна
предузећа са страним изворима финансирања, обезбеђују већи обрт.
Председник Управног одбора Сосијете
женерал банке Горан Питић сматра да држава штедњом треба да покаже пример
другима.
– Штедња мора да почне тамо где се
сада неоправдано троши – на страни државе. Српска привреда не може да истрпи
толики трошак који се налази у прекомерној јавној администрацији.Сада је
тренутак да тај трошак дође на дневни ред – изјавио је он Танјугу.
Степен задуживања тренутно прелази
границе. „Мислим да идемо ка ребалансу буџета, јер колико год такве мере биле
непопуларне, у једном тренутку морају да се догоде. Сада је прави моменат за
то, због добрих вести које се тичу кретања ка ЕУ, што ће донети један талас ка
српској економији”, каже Питић.
Штедња на нивоу државе свакако је
неопходна, али потребно је оставити простора да стандард становништва не буде
толико нарушен, и привреди – да ствара.„Ако се направи тај баланс, постоји
шанса да се пошаље један кредибилан сигнал да је држава озбиљна и да налази
простора да уштеди прво код себе, јер ако тражите од других мере штедње, а не
спроведете их код себе, то није кредибилно”, сматра Питић.
Он каже да простора за штедњу има, јер
постоји гомила средстава од међународних институција које се не троше, а на
које Србија плаћа камату.„Сигурно би била огромна уштеда и када би се покренули
одређени пројекти при чему би се камата плаћала од онога што створимо или
произведемо. Да не говоримо о озбиљним уштедама које осим на нивоу државе
постоје и на нивоу јавних предузећа”, каже Питић.
Он поручује да ко год буде зашао у
процес доношења мера штедње послаће добар сигнал да Србија има бољу перспективу
него што је она данас.
Нема коментара:
Постави коментар