Српски медији су ово одбили да објаве

Предлог за оцену уставности Бриселског споразума

ПРЕДЛОГ ДСС ЗА ОЦЕНУ УСТАВНОСТИ ПЛАНА ЗА ПРИМЕНУ БРИСЕЛСКОГ СПОРАЗУМАУСТАВНОМ СУДУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Како се после закључења неуставног и незаконитог „Првог споразума о принципима који регулишу нормализацију односа“ (познатијег као „Бриселски споразум“) између Владе Републике Србије и владе самозване државе косметских Албанаца убрзано приступа његовој практичној примени, свесни своје грађанске и историјске одговорности за очување територијалне целовитости државе којој припадамо исуочени са својом неодступном обавезом да бранимо и одбранимо јединствени уставни и правни поредак на целој државној територији, а на основу члана 168 става 1 Устава Републике Србије, у својству овлашћеног предлагача, подносимо следећи

ПРЕДЛОГ ЗА ОЦЕНУ УСТАВНОСТИ И ЗАКОНИТОСТИ ПЛАНА ЗА ПРИМЕНУ БРИСЕЛСКОГ СПОРАЗУМА

 Дана 26. маја 2013. године Влада Републике Србије је својом одлуком прихватила „План примене Бриселског споразума“ (у даљем тексту: “План“) са бројним формалним и супстанцијалним манама, које доводе у питање његову уставност и законитост. При дну факсимила овог „Плана“ на енглеском језику председник Владе Републике Србије Ивица Дачић исписао је својом руком (латиницом):

„Потврђујем да је ово оригинал о којем ћемо се изјаснити“.

Испод овог натписа с леве стране налазе се инцијали (латиницом) Ивице Дачића и Кетрин Ештон, а са десне стране пун потпис Хашима Тачија.

 Очигледно је по среди спроведбени уговор који садржи подробно разрађене обавезе и рокове за примену претходно закљученог „Првог споразума о принципима који регулишу нормализацију односа“. Оба ова споразума – и први о принципима и други спроведбени представљају својеврсне међудржавне уговоре закључене између Владе Републике Србије и владе самозване државе косметских Албанаца.

Формалне мањкавости „Плана“

Како ће мањкавости форме „Првог споразума о принципима који регулишу нормализацију односа“ бити испитане и утврђене у поступку који је пред Уставним судом већ покренут 8. маја 2013. године, овом приликом указујемо на формалне мањкавости овог „Плана“. Он је као међудржавни уговор закључен у форми коју важећи Устав Републике Србије не познаје.

 Уместо да буде потврђен у форми уставног закона, што би једино било исправно, или у форми закона, уредбе или неког другог подзаконског акта, Влада Републике Србије је 26. маја 2013. године прихватила овај „План“ пуком одлуком без икакве Уставом предвиђене форме, а потом је он објављен на неколиким web sit-овима сајтовима, што важећи Устав нити предвиђа нити допушта.

Биће наравно оних који ће рећи да је, због мањкавости форме, овај „План“ правно непостојећи акт. Влада Републике Србије га, међутим, сматра – а то је меродавно за Уставни суд – не само правно постојећим, него и правно обавезујућим. Јер, како се иначе може објаснити зашто Влада Републике Србије претњама и уценом присиљава наше сународнике и држављане на Косову и Метохији да овај „План“ практично примењују на начин и у роковима који су њиме утврђени.

Друга формална мањкавост овог „Плана“, који је својеврсни међудржавни уговор, јесте у томе што је он закључен са субјектом који је, са становишта нашег уставног и правног поретка, непостојећи субјект права, а тиме и без икаквог уговорног капацитета.

Наш Устав (преамбула и чланови 114 став 3 и 182 став 2) једино познаје и признаје Аутономну покрајину Косово и Метохију, никако владу самозване државе косовских Албанаца, која се у свету представља као Република Косово.

Ове две формалне мане нужан су и довољан разлог да се овај „План“ прогласи неуставним.

Супстанцијалне мањкавости „Плана“

Одељком другим овог „Плана“ поднасловом „Асоцијација/Заједница“ предвиђа се успостављање на северу Косова некакве „Асоцијације/Заједнице“ општина, коју наш Устав и закон о локалној самоуправи не предвиђају нити допуштају. Што је још горе, ова „Асоцијација/Заједница“ успоставиће се по закону самозване државе косметских Албанаца.

Уз то ће се по овом „Плану“ до краја октобра по косовском закону одржати избори за општинске органе власти, као што ће се и ова „Асоцијација/Заједница“ успоставити покосовском закону. Такав начин расписивања и провођења општинских избора и образовања заједнице општина противуставан је, пошто се то једино може учинити по важећем закону Републике Србије.

Одељком трећим овог „Плана“ предвиђа се гашење и укидање свих „безбедносних структура“ Републике Србије на Косову и Метохији, укључујући и полицијске службе за издавање личних карата, регистровање домицила и моторних возила и издавање саобраћајних и возачких дозвола.

Ове одредбе „Плана“ су противуставне, пошто се једино Законом о унутрашњим пословима може прописати неки други начин издавања личних докумената нашим сународницима и држављанима на Косову и Метохији, као што је већ утврђено да наши држављани не могу добити путне исправе (пасоше) у општинама на територији Косова и Метохије, што је такође противуставно и акт недопустиве дискриминације.

Овим одељком је такође прописано да ће се покренути све потребне интерне процедуре за престанак исплате принадлежности службеницима „безбедносних структура“ након што они буду интегрисани у косовске структуре, то јест постану полицијски службеници самозване државе косметских Албанаца. Чак се додаје да ће „чланови безбедносних структура Србије на Косову бити у потпуности интегрисани у одговарајуће косовске структуре, те да ће њихове плате бити исплаћиване искључиво из буџета Косова“.

Најпре се поставља питање како Република Србија и њени органи уопште могу уцењивати било кога, а нарочито полицајце и друге службенике српског Министарства унутрашњих послова да престану то да буду да би се „интегрисали“ у безбедносне структуре самозване косметске државе и примали плату искључиво из њеног буџета. Нема никакве сумње да је такво присиљавање и противуставно и противзаконито.

Напослетку се поставља питање шта ће бити с оним службеницима српског Министарства унутрашњих послова који одбију да се „интегришу“ или им то не буде понуђено, па им због тога престане радни однос и исплата личног дохотка. То је такође противзаконито, пошто радни однос може престати само из три законом утврђених разлога: давањем отказа, испуњење услова за пензионисање и извршењем неког тежег дисциплинског преступа или кривичног дела који кривца чини недостојним за службу у Министарству унутрашњих послова.

Одељком четвртим овог „Плана“ прописује се укидање свих правосудних установа (судова, тужилаштава и адвокатуре) Републике Србије на територији Косова и Метохије и успостављање правосудних установа самозване државе косметских Албанаца и у оним општинама на северу Косова где их до сада није било.

Такво укидање је очигледно противуставно, пошто се сходно члану 143 ставу 2 Устава, оснивање, организација, надлежност, уређење и састав судова уређују законом, као што се, према члану 157 ставу 1 Устава оснивање, организација и надлежност јавног тужилаштва такође уређују законом Републике Србије, а не некаквим споразумима са властима самозване државе косметских Албанаца, који се уз то и не објављују.

И уместо судова и тужилаштава Републике Србије, сходно овом „Плану“ на Косову и Меохији ће искључиво постојати правосудне установе успостављене по уставу и законима ове самозване државе, што је и противуставно и противзаконито. Уз то се предвиђа придруживање наших судија и тужилаца „косовским структурама“, а не утврђује шта ће бити са оним судијама и тужиоцима који то не буду хтели да учине. Како ће ови потоњи очигледно престати то да буду, такав престанак је противан члану 148 којим се уређује престанак судијске функције, односно 161 Устава којим се уређује престанак функције јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца.

Коначно, једном одредбом овог „Плана“ утврђује се да ће састав судства (самозване државе косметских Албанаца) „рефлектовати етнички састав територијалне надлежности сваког суда“. И ова одредба је противуставна, пошто се, сходно члану 143 ставу 2 састав судова искључиво уређује законом.

Одељком петим овог „Плана“ утврђује се одржавање општинских избора до краја октобра 2013. године у четирима општинама на северу Косова. И ова одредба је противуставна пошто се расписивање општинских избора не може уређивати споразумом са владом самозване државе косметских Албанаца, него искључиво законом Републике Србије о локалној самоуправи. Уз то се ванредни општински избори могу расписати само из разлога и по поступку предвиђених овим законом.

Одељком шестим овог „Плана“ најпре се утврђује да ће до краја маја „Србија омогућити детаљан преглед финансирања свих институција на Косову кроз Комитет за имплементацију“. Ова одредба је противуставна из два разлога: 1) Република Србија не може и не сме уговарати транспарентност финансирања са владом самозване државе косметских Албанаца која је на територији Србије успоставила своје паралелне институције и 2) Влада Републике Србије не може и не сме се обавезивати да на једном делу своје територије (Косову и Метохији) обезбеђује неку посебну транспарентност финансирања својих институција, која би се разликовала од транспарентности финансирања на преосталом делу Републике Србије.
У завршном делу овог „Плана“ обе стране уговорнице се обавезују да у потпуности имплементирају раније постигнуте уговоре који се односе на:

- катастар,

- јавне регистре,

- царинске печате,

- универзитетске дипломе,

- слободу кретања,

- регионално представљање,

- ИБМ – систем интегрисаног управљања административним прелазима,

- специјално полицијско одељење за заштиту религијског и културног наслеђа и

- Фонд за убирање царина и развој северног Косова

Како су сви ови уговори и противуставни и противзаконити или само противзаконити, због чега је већ покренут поступак пред Уставним судом, они се ни на који начин не смеју примењивати.

Све у свему, изузев увода и првог дела овог „Плана“ под насловом „Усклађивање правног оквира“, све остале одредбе су, како смо то већ показали, противуставне или противзаконите, или и једно и друго. Стога предлажемо Уставном суду да после утврђивања неуставности, односно незаконитости појединачних одредаба, цео овај „План“ прогласи неуставним, односно незаконитим.

Пошто би примена овог „Плана“ до доношења коначне одлуке Уставног суда произвела непоправљиву штету и отуђила судбински важан део државне територије, предлажемо да на основу члана 168 става 4 Устава Уставни суд до доношења своје коначне одлуке у целини обустави извршење овог „Плана“.

Како овај „План“ није на ваљан, то јест, Уставом предвиђен начин објављен, у прилогу вам достављамо текст тог „Плана“ на енглеском језику, до којег смо дошли преобраћањем у word скенираног факсимила његовог оригинала.