Да
економска слика Србије није нимало ружичаста више нико и не крије, а каква је
заиста најбоље показују подаци о томе колико људи производи и ствара неки вишак
вредности из којег треба пунити буђет, обезбедити и плате и пензије и социјална
давања и враћати кредите.
У Србији живи 7,12 милиона стновника, а од
тога плату прима свега 1.727.048 запослених, и то нам је што нам је
јер имамо 738.756 незапослених грађана, 253.047 оних који искључиво живе од
социјалне помоћи и око 1.708.000 пензионера, који јесу зарадили своје
принадлежности, али ипак зависе од државе и буyета. Све то и не би било тако
лоше да поменути 1,7 милион запослених плату прима у индустрији, али, нажалост,
то ни близу није тако. У реалном сектору, где спада индустрија транспорт, трговина...
ради свега 1,2 милион запослених, око 540.000 су радници јавног сектора, то
јест запослени у државној и локалној администрацији, образовању, здравству,
јавним и комуналним предузећима, Војсци, полицији...
Када би се даље узело у обзир колико људи ради а
не прима плату, колико је запослено у компанијама које су на корак до стечаја,
колико их је у реструктурирању, лако би се могло израчунати да у реалном
сектору ове државе ради највише милион људи. Индустријских радника је свега око
350.000, отприлике толико се процењује да има предузетника и код њих
запослених, у трговини је око 180.000 радника, у саобраћају око 80.000.
На тај милион запослених у реалном сектору треба
додати и пољопривреднике, за које се не може прецизирати колико их остварује
приход, а колико је међу њима социјалних случајева, али ако се ослонимо на
последњи попис пољоприврде, на који смо чекали пола века, може се баратати
податком о укупном броју газдинстава, а њих је 631.122. Међутим, то је само
пука статистика, Реалне процене су да, у најбољем случају, у Србији зарађује
пола милиона паора, док се за све остале може сматрати да су издржавана лица.
Јер, пољопривредна газдинства не чине само они на које се домаћинства воде већ
и деца, стари, који не остварују доходак а немају ни такозване
земљорадничке пензије
Економски стручњак Драган Ђуричин указује у
разговору за наш лист на то да је неповољан однос запослених и издржаваних
присутан већ деценију и да је то комплексан проблем.
– Треба да се позабавимо реиндустријализацијом,
повратком производњи, индустрији, пољопривреди и прехрамбеној индустрији и свим
повезаним гранама. Неопходно је да се економски амбијент промени, такође и
политика курса, политика цене капитала, што су, пак, ствари које ради Народна
банка. Ту су и индустријске политике, питање шта су приоритети развоја, шта су
наше компаративне предности – каже Ђуричин, напомињући да је Национални савет
за привредни опоравак направио програм који третира управо сва та питања...
Нема коментара:
Постави коментар