Ima li leka za deficit

Još smo daleko od lanjskog cilja od 3,6 odsto BDP-a

Iako se Mlađan Dinkić, ministar finansija, prošle jeseni prilikom predstavljanja budžeta zaklinjao da mu je državna kasa „štedljiva” i da je napravio red u javnim finansijama, da će biti bolji od prethodnika čiji je minus u kasi iznosio 6,2 odsto BDP-a, juče je pred istim poslanicima morao da obrazlaže zašto mu je kasa prazna. Drugi put za sedam meseci traži novu poresku reformu. Zašto? Zato što povećanje PDV-a i akciza iz oktobra prošle godine nije bilo dovoljno za stabilne finansije.Koalicija na vlasti je izglasala predložene poreske izmene, ali tu se posao na smanjenju deficita za ministarstvo finansija ne završava. I sa njima minus u kasi biće najmanje 5,5 odsto BDP-a. Predaleko od cilja koji je lane zacrtan na 3,6 odsto BDP-a. Zato se čeka da Ministarstvo izađe s novim paketom mera za uštedu što će biti obuhvaćeno najavljenim rebalansom.

Ima li leka za deficit ili je on naša sudbina?

Goran Nikolić, saradnik Instituta za evropske studije, smatra da je plan Ministarstva finansija da deficit cele države, koji po Fiskalnom savetu računato i sa poslednjom poreskom reformom iznosi 210 milijardi dinara, može da bude sveden na 169 milijardi dinara ili 4,5 odsto BDP-a. To je, po njegovim saznanjima, i plan resornog ministarstva.

– Sa poslednjim poreskim izmenama štedi se 24-30 milijardi dinara, a u drugom paketu, koji bi podrazumevao uštede na diskrecionim pravima države i nabavci robe i usluga, dodatnih 32 milijarde dinara. Ukupno oko 60 milijardi dinara i to bez rebalansa. Po mojoj računici problem je oko 10 milijardi dinara – objašnjava Nikolić.

Po njemu, eventualnim zamrzavanjem plata i penzija postigle bi se male uštede u ovoj godini, jer se radi samo o poslednjem kvartalu i povećanju od 0,5 odsto. Međutim, zbog nastavka zamrzavanja u 2014. godini samo po tom osnovu moguće su znatnije uštede od oko 75 milijardi dinara. To znači da bi deficit budžeta za 2014. bio manji za oko dva procentna poena. Nikolić smatra da nije realno očekivati otpuštanja u javnom sektoru, pogotovo ne 20.000 ljudi. On podseća da je u prethodnoj grupi otpuštanja bilo samo 2.000 ljudi, ali ih je sud vratio na posao.

– Dok ne krene privreda i rast plata kod privatnika neće mnogo pomoći zamrzavanje zarada u javnom sektoru – kaže Nikolić.

Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić kaže da mi od skromnog BDP-a pokušavamo da napravimo preraspodelu i da se onda čudimo što nam to ne uspeva.

– Kriza je sve iscrpela. Kada bi građani znali da će posle nekih mera vlade o stezanju kaiša izaći iz krize oni bi to prihvatili. Ali problem je što niko u to ne veruje. Jeste populistički, ali ono što je rekao Jovan Krkobabić nije daleko od istine: ima velikih primanja u javnom sektoru i što ih ne bismo smanjili. Primer bahatog ponašanja je „Srbijagas” čiji direktor im platu od 10.000 do 20.000 evra mesečno. Pa nije to njegov feud, ko mu je to odobrio? To je državna firma. I plate u NBS su visoke. Ne mogu samo neki delovi