До пада берлинског зида страшило је био комунизам, а од тада па до сада је то
„радикални ислам”. Најкласичнији, додуше неотесан пример „et impera principa”
принципа.
Мада ниједно ни друго страшило никада нису биле озбиљне претње, али реалност не игра никакву улогу кад је у питању манипулација масама.
„Секуларисти” причају, да је бабо прее 80 година одвојио државу од религије, потпуно игноришући чињеницу да то никада није урађено, јер је сваки имам на платном списку државе - државни службеник.
Једна од парола „секуларистичког” путујућег циркуса је била:
„Не може човек чија жена покрива главу седети у Ататурковој столици!”
Да апсурд буде већи у зграду парламента жена посланик са марамом не може да уђе, али кафе, односно чај куварица, може. Порука је јасна – „ако покриваш главу место ти је у кухињи. Можеш бити чај куварица али не и посланик (доктор, адвокат, шта год)”. То је елеменат класне борбе која дрма ову земљу.
Та модрна секуларна република комотно прихвата, и борбу против радикалног ислама ,али и регрутовање и слање муџахедина у Босну (полузваничним државним и војним каналима). Прихвата и неоосманске амбиције и републиканизам. Нема граница еластичности те Турске „републике”
На коњаничкој статуи Ататурка - баба нације, који је пре 80 година основао републику, која није репрезентативна али прихватљива је сваком нормалном [мањини] – „мир у земљи, мир у свету”.
Много су заступљеније мудрости типа: „како сам поносам сто могу рећи да сам Турчин”, „Турчин нема пријатеља осим Турчина”, омиљена je „један Турчин = цео свет” — „Србија до Токија”, је да простиш, пичкин дим, у поређењу са том последњом.
Тако и ове немири који потресају Турску нису ни случајни ни спонтани него су јасан показатељ свих противречности у том друштву а који ће „некоме” послужити за борбу противе радикалних исламиста - бyрe барута, још се само чека „неко”(?) да упали шибицу.
Жао ми Пазараца неће моћи да кличу „ово је Турсака”
Мада ниједно ни друго страшило никада нису биле озбиљне претње, али реалност не игра никакву улогу кад је у питању манипулација масама.
„Секуларисти” причају, да је бабо прее 80 година одвојио државу од религије, потпуно игноришући чињеницу да то никада није урађено, јер је сваки имам на платном списку државе - државни службеник.
Једна од парола „секуларистичког” путујућег циркуса је била:
„Не може човек чија жена покрива главу седети у Ататурковој столици!”
Да апсурд буде већи у зграду парламента жена посланик са марамом не може да уђе, али кафе, односно чај куварица, може. Порука је јасна – „ако покриваш главу место ти је у кухињи. Можеш бити чај куварица али не и посланик (доктор, адвокат, шта год)”. То је елеменат класне борбе која дрма ову земљу.
Та модрна секуларна република комотно прихвата, и борбу против радикалног ислама ,али и регрутовање и слање муџахедина у Босну (полузваничним државним и војним каналима). Прихвата и неоосманске амбиције и републиканизам. Нема граница еластичности те Турске „републике”
На коњаничкој статуи Ататурка - баба нације, који је пре 80 година основао републику, која није репрезентативна али прихватљива је сваком нормалном [мањини] – „мир у земљи, мир у свету”.
Много су заступљеније мудрости типа: „како сам поносам сто могу рећи да сам Турчин”, „Турчин нема пријатеља осим Турчина”, омиљена je „један Турчин = цео свет” — „Србија до Токија”, је да простиш, пичкин дим, у поређењу са том последњом.
Тако и ове немири који потресају Турску нису ни случајни ни спонтани него су јасан показатељ свих противречности у том друштву а који ће „некоме” послужити за борбу противе радикалних исламиста - бyрe барута, још се само чека „неко”(?) да упали шибицу.
Жао ми Пазараца неће моћи да кличу „ово је Турсака”
Нема коментара:
Постави коментар